О књизи: 2012 / Из стваралачког наслеђа украјинског песника Игора Римарука (1958) –2008) – „Можда у поезији није вреднији директан исказ, већ избор приукуса, трагова догађаја. То је као вино, када се букет распадне на ароме које живе својим засебним животима. Догађај, подстрек креативности, овде се посматра из различитих, често неочекиваних, углова. Суперпозиција неколико погледа, попут суперпозиције нацрта, омогућава вам да видите шта се догодило у неочекиваној пуноћи и развоју. Савременици описују рад Игора Римарука речју филигрански. Додајмо и: слух, равнотежу, метафору и интелектуалност, плус флексибилност и топлину украјинског говора. (Александар Ирванетс)